Два крста и једна крв

Све оно што је знао о страшној судбини Мостара, судбини мостарских Срба, као и о судбини осталих житеља овог места – оних који нису Срби или су тако престали да се зову – терало је аутора да све што види, хтео то или не, посматра као сабласно поприште небројених злочина. Идући мостарским путевима које је у својим путописима оставио живим Зуко Џумхур, Кецмановић попуњава намерне џумхуровске недоречености приповедајући о православном Мостару, слободарском духу Срба, те њиховом страдању у НДХ.

У овој књизи се, каже Владимир Пиштало у предговору, не ради првенствено ни о починиоцима злочина. У овој књизи се ради о жртвама.