Духовни извори руске револуције

Степен "револуционарности" како посебног индивидуума, тако и целе земље, директно је пропорционалан степену отпадништва од Бога. Тај степен отпадништва може бити различит и свакако не увек потпуно свестан, као на пример, код руске интелигенције или супротно томе, може прерасти у свесно богоборство, директну, отворено декларисану борбу против Бога, као што је био случај са бољшевицима и другим "ватреним" револуционарима.

Било како било, механизми утицаја на душу те духовне заразе нису промењени: револуционарни дух потискује, истерује из човековог срца дух хришћанске вере, љубави и милосрђа. И чак најчеститији људи одани идеји служења "радном народу", спремни да и у смрт крену за идеале комунизма, неизбежно ће у своје срце примити дух мржње, постати немилосрдни, спремни на проливање крви, тражиће унутрашњег и спољног непријатеља и генерално, искоренити у себи све традиционалне вредности хришћанства и утврдити се у богоборству.


САДРЖАЈ

Увод, 5
Духовно страдање, 8
Ко је заузео власт, 10
Генератори метежног духа, 14
Лаж о изворима, 18
Још једном о бољшевичкој митологији, 24
Интелектуалац, 28
Професионална мржња према Русији, 30
Револуција XVIII века, 34
Ратнички атеизам, 39
Проблем моралних баријера, 43
Призивање демона, 45
Револуционари у цркви, 51
Сила која задржава, 57
Монархистичка идеја, 62
Повратак изворима, 64
Зло у свету, 68
Цар и вође, 72
Зашто 1937. година, 77
Закључак, 81

Митрополит Митрофан Баданин, 84