Артур Либерт, немачки филозоф јеврејског порекла, основао је 1935. у Београду међународно филозофско друштво „Пхилосопхиа“ и издавао истоимени часопис. Часопис је објавио једно од најзначајнијих филозофских дела прошлог столећа - Криза европских наука и трансцендентална феноменологија (први део) Едмунда Хусерла и по томе постао познат у свету. Међутим, сва остала делатност и значај часописа пали су у дубоки заборав. Овај зборник је први, свеобухватни покушај да се укаже на карактер и значај Либертовог часописа, да се разјасни да ли је он био „универзални глас филозофије“ свог времена, или „најзначајнији емигрантски часопис немачке академске филозофије“. Избор расправа из часописа, Либертове преписке и докумената из архива часописа и опсежнан, врло документован, уводни текст приређивача, указују на вишедеценијско превиђање Либертовог дела и деловања у филозофској историографији, као и на нека погрешна тумачења у врло оскудној литератури о Либерту и егзил-литератури. Неки прилози су дати у оригиналу, тј. на немачком језику.