Дрво историје и други есеји

Провокативан, еклектичан, противречан, такав је Светислав Басара. Можда је зато читан? Никад не можете погодити која ће му бити следећа реченица. Као да чак и њега, из своје неизвесности, још ненаписана, она вреба из заседе. Створио је хаос за себе као иронију којом се обраћа свету као илузији.

Али шта је друго илузија – каже писац – него савршена копија стварности гурнута на дно, у таму најдубљу. У таквој, прилично неугодној ситуацији, ако је у праву, у којој се налазимо, шта нам предлаже?

Једино ходање по води или ужареном угљевљу има смисла, јер води изласку из овог света нерешивих апорија. Јест, кад говоримо о законима света и апоријама које производи, прави избор је ходати по ужареном угљевљу, али преко којег смо претходно сасули воду. Право је рећи да је тај ход тек маска за посртање.