Druga šansa Amerike: tri predsednika i kriza američke supersile

„Stu­pa­nje Ame­ri­ke na po­zi­ci­ju svet­skog li­de­ra pod­se­ća u ne­ku ru­ku na Na­po­le­o­no­vo sa­mo­kru­ni­sa­nje. Na­po­leon, ko­ji je šče­pao car­sku kru­nu iz pa­pi­nih ru­ku i sta­vio je na svo­ju gla­vu, tu­ma­čio je se­be kao za­stup­ni­ka isto­rij­ske vo­lje, ko­ji re­vo­lu­ci­o­nar­no bu­đe­nje fran­cu­skih ma­sa tran­sfor­mi­še u pro­ces rekon­struk­ci­je Evro­pe. Slo­bo­da, brat­stvo i jed­na­kost – to je bio slo­gan svih Evro­plja­na, ne­za­vi­sno od to­ga da li su ga oni že­le­li ili ne. De­ce­ni­ju na­kon sa­mo­kru­ni­sa­nja pr­vog ame­rič­kog glo­bal­nog lide­ra, ame­rič­ki pred­sed­nik, ne mno­go raz­li­čit od Na­po­le­o­na, obe­lo­da­nio je da ame­rič­ka isto­rij­ska mi­si­ja zna­či tran­sfor­ma­ci­ju niš­ta ma­nje ne­go kul­tu­re i po­li­ti­ke či­ta­vog islam­skog sve­ta. No­vi vek pripadaće Ame­ri­ci, ta­ko da je osnov­ni ame­rič­ki za­da­tak da ga ob­li­ku­je.“ (Zbignjev Bžežinski)