Друга књига Сеоба садржи широко развијену историску слику из друге половине XVIII века о поновљеној сеоби Срба: сада из Угарске у далеке руске пределе, где ће се у мору ,,једноверног и једноименог народа” постепено претапати да им се на крају и име изгуби Велики број међусобно испреплетаних људских судбина Црњански књижевно обликује као узалудно трагање целог једног народа за митско-библијском обећаном земљом. И као што је обећана земља у ствари колективна праслика о изгубљеној срећи, тако је и звезда далеке Русије за јунаке Милоша Црњанског само једна песнички уобличена пројекција индивидуалног човековог сна о срећи. Али ниједан јунак не досеже оно за чим трага, свако се губи у неразмрсивој игри судбине и случаја; сеобе се стално обнављају као и рађања.