Драги моји кумови: писма Сидонији и Ђоки Гајин 1935-1941

Преписка са кумовима Гајин, јединима који су јој у српству преостали после смрти мајке и сестре, припада периоду када се драма Милеве Марић Ајнштајн ближила крају (1935-1941-ве).

Кумови су јој једина веза са завичајем који је мами варљивом надом за повратак.

Она, и кад им пише своје свакодневне бриге, то је једноставан и потресан катарзични монолог опроштаја њене драме.

Дозирана, достојанствена и суздржана исповест.
Ова писма је представљају као поноситу Српкињу, образовану а патријархалну, и на све веома обзирну. Стамена је у својој судбини са скоро античким назорима. У времену када не наилази на разумевање за себе, она га има за све друге.

Оно што Милева Ајнштајн пише куми Сидонији Гајин поводом смрти своје тетке Јелене Гајић, можемо узети и као њено казивање сопствене судбине:

"Много је пропатила и преживела и сви ти жалосни догађаји накупили су код ње толико горчине..." - Милован Витезовић