Драги мој господине

Гледајући на Вашу поезију са моје филмске стране – не могу, а да не приметим то мноштво слика. Читав низ врло јасних призора из љубавног живота између мушкарца и жене. Нешто као поетска разгледница мушко-женских односа и то доста дубока. А једноставна. Код сваке пјесме просто навиру познате слике. Истина љубавних живота. Љубав је дио, који заузима страшно много времена и простора у нашим животима. Који пут смо свјесни, а често несвјесни, у оном тренутку кад се она дешава, колико је то вриједно.

То јесте женска поезија. Априори, мушкарац јесте постављен као „противник“. У том процесу битке за истину, жена ипак попушта и креће се неким својим емоционалним путевима, док мушкарац остаје у рационалним сферама. Не мислим да је то до краја рационално, али је пуно рационалније него женски свијет. Жена упозорава на те запостављене тренутке, на изгубљене шансе, дотицаје тијела, погледе у којима је садржано пуно, пуно више него што је речено.

Лордан Зафрановић
Ово је књига неизговорених речи. Ово су писма, која никад нису послана, разговори који се никада нису десили, додири који су остали заробљени у ваздуху између двоје људи. Неизговорено – постаје песма.

Збирка Драги мој господине Јелене М. Ћирић испуњена је интимним, исповедним тоном – то су стихови у којима се преплићу чежња, туга, нада и страст. Њени стихови су истовремено нежни и храбри, сирови и искрени, прожети еротизмом који не покушава да заведе, већ да изрази оно што у ствар ности не може бити изречено.

Ова збирка није само књига поезије. То је дневник једног осећања. То је доказ да и неизговорене речи могу пронаћи свој пут.

Александар Танурџић