Др Наум

„Др Наум“ је крајње необична књига. Писана је у облику сценарија за филм, с тим што се у графици њеног текста, у левом блоку, уместо описа визуелне представе амбијента у коме се одвија дијалог, најчешће налази наративни ток сторије. Зато би овај испис нашег познатог глумца Љубивоја Тадића могао да буде у исто време и приповест: необична, модерна, ишчашена, хуморна. „Др Наум“ је, у сваком случају, сатиричан текст. Главни лик у овој необичној сторији, др Наум, врло је комплексна литерарна творевина. Др Наум је саздан на Тадићевом читалачком искуству. Он има особине јунака из светске фантастичне књижевности – прави је ђаволов шегрт. Час у њему препознајемо Фауста, час некаквог српског др Воланда, час Петера Шлемила… Он је дуговек, располаже неким моћима које други немају, може да се нађе у било ком тренутку на било којој тачки „земаљске куглице“ у својој намери да се бори за „добробит света а поглавито Српства“. После његових акција иза њега често остају црни трагови, како сам признаје. Др Наум је учествовао у свим значајним догађајима новије историје као значајна личност чије ставове уважавају најмоћнији владаоци на планети, мада их он презире и назива „којачима света“. Његов најбољи друг и саговорник је суптилни и заљубљиви Вуди Ален који има три страсти: жене, филмове и светску књижевност.

„Др Наум“ је у суштини гротеска. У њој се појављују различито профилисани ликови из нашег свакодневног живота: задригли чиновници и посланици, професор филозофије који ради као келнер, професорка књижевноси запослена као чистачица клозета, познати фудбалски тренери… Књига је сатира нашег савременог живота у Србији и ширем, чак планетарном окружењу, наше мегаломаније и нарави какву одавно нисмо имали. (Братислав Р. Милановић)