Догодовштине главног јунака ове збирке приповедака смештене су у време Другог светског рата на подручје западне Босне. Ћопић је, како сам каже, дело посветио свом заштитнику из првих школских дана. Дакле, Никола Бурсаћ, којег Бранко из милоште зове Николетина, стварно је постојао. Ћопић је, може бити, намеравао да наслика робусну фигуру јунака - партизана. Побогу, каква би то била јуначина с умиљатим именом Николица! Хајде да видимо шта је од тога испало. Бранко у машти, фигуративно речено, узима једну камену громаду одваљену негде са Грмеча с циљем да на крају исклеше дијамант.