Окосницу овог мог избора из Еминескуове лирике чине три фундаментална појма и наслова – Лучарник, Ода и Молитва. Занимљива коинциденција иницијала ова три наслова: ЛОМ! Довољно песнички, нема шта! А наслов ове књиге-превода: Патриа виеţии и Домовина живота на оба језика имају нечег природног, ритуалног и свечарског. Не знам на којем језику то милије, мирније и помпезније звучи? Још ако се има у виду да је за Еминескуовог живота објављен (чак три пута) само сиротињски и дословни наслов Поесии (Песме) а први пут 1884. године (називник који вероватно и није дао сам песник!) овај садашњи, наш именик зацело мами уздах или бар задовољство (читаоца, тумача, преводиоца…) што је то КОНАЧНО ТАКО. Нумаи поетул! Еминеску – једино песник.