Писци и књиге о којима је Скерлић доминантно писао обележили су његово време, а он им је давао подршку својим критикама или ју им је ускраћивао, зависно, пре свега, од залагања аутора за социјалистичке и просветитељске идеје.
Сакупљени у низ књига, Скерлићеви критички чланци из часописа су важно сведочанство о књижевним тенденцијама код нас и у свету. У петој књизи сабрани су Скерлићеви критички радови о најзначајнијим писцима његовог времена: Дучићу, Ракићу и Шантићу, Сими Пандуровићу и Владиславу Петковићу Дису, Милутину Бојићу, Борисаву Станковићу, Петру Кочићу, Милутину Ускоковићу и другима.