Долази час и већ је настао

РИЈЕЧ О ОВОЈ КЊИЗИ

На трон древне Хумеске-Херцеговачке епархије, осам стотина година старе, разаране, мучене и свагда васкрсаване, године 1999. дошао је епископ Григорије (Дурић). Насљедник је претходних јерарха ове земље, од којих је први Иларион, а за њим слиједе седамдесеторица великих црквених пастира, попут светог Данила Хумског, Светог Василија Острошког и Тврдошког, Светог Петра Зимоњића до владике Атанасија (Јевтића), обновитеља Херцеговине у псљедњим временима.

О младим годинама прихватања монашког пострига и благовољења ношења епископског јарма говори народна етимологија имена Младен, владичиног свјетовног имена које је добио на крштењу. Због своје малдости је владика Григорије од своје хиротоније до данас на опрезу, како му и само монашко име казује (који је будан), као добар пастир свога стада. по јеванђељској ријечи, доброг пастира овце знају и препознају његов глас, јер је он тај који пази да их сачува од грабљивих вукова који вребају са свих страна (Јн. 10,2-3; ДАп. 20, 28-29) …