Doktor Glas

Sablasna priča o doktoru Glasu smeštena je u Štokholm tokom poslednjih godina devetnaestog veka. Doktor, problematičan i saosećajan čovek, pripoveda čudnu priču o Prečasnom Gregorijusu i njegovoj lepoj ženi. Gregorijus, star i neprijatan sveštenik ugrožava njeno fizičko i psihičko zdravlje. Ona se konsultuje sa doktorom Glasom, koji po prvi put krši etičke principe svog zanimanja i koristi potpuno netradicionalne metode da bi joj pomogao. Ali kada žena pronađe ljubavnika, doktor Glas se zaljubljuje u nju, i tako nastaje nepodnošljiva situacija.

Pred nama je remek-delo švedskog klasika Jalmara Sederberga. Doktor Glas je imresivan roman o trpljenju moći, o jezivim moralnim dilemama, u kome se sučeljavaju utisci o štokholmskom fin-de-siécle-u sa psihološkim portretom čoveka obuzetog opsesijom. Njegove preokupacije – seksualna nekompatibilnost, abortus, eutanazija – zajedno sa njegovim psihološkim uvidima, čine ga izvanrednim modernim delom.

„Doktor Glas je objavljen u Švedskoj, 1905. godine, kada je izazvao skandal, pre svega zbog toga što se bavi večno skandaloznim temama, seksom i smrću.

Metež oko ʻDoktora Glasa’ proizašao je iz doživljaja da on opravdava abortus i eutanaziju, čak i da možda racionalizuje ubistvo. Njegov protagonista je doktor koji ima mnogo stvari da kaže o dvoličnosti sopstvenog društva.

Doktor Glas je elegantna, snažna i umešno ispletena psihološka studija o komplikovanom čoveku koji se nalazi pred opasnim ali i širom otvorenim vratima i ne može da se odluči da li da kroz njih prođe ili ne.

Doktor Glas je duboko uznemirujuć roman, kao i određeni snovi – ili, ne slučajno, pojedini Bergmanovi filmovi, koji ga je sigurno pročitao. Jezive plave letnje noći severa spojene sa neobjašnjivom anksioznošću, bezimenim Kjerkegorovim strahom koji obuzima Glasa u sasvim uobičajenom trenutku, sučeljavanje blede duhovnosti gotovo komično vulgarnoj čulnosti – proizlaze iz istog kulturološkog konteksta.

Doktor Glas je jedna od onih genijalnih knjiga koje su sveže i upečatljive sada kao što su bile i dana kada su objavljene.“
Margaret Etvud, Gardijan