Добротољубље свештених трезвеноумника - књига 1.

ПРОСЛОВ СВЕТОГ НИКОДИМА СВЕТОГОРЦА

Бог, блажена природа надсаврпено савршенство, свих добара и свих красота стваралачко Начело, изнад сваког добра и изнад сваке красоте, одредивши прије вијека и по својој богоначалној замисли д аучини човјега богом и положивши у његов ум своју искру прије него сваки други циљ, створио га је када је он то цијенијо да је добро. И пошто је примио тијело од вјештаства и од њега душу, саздао је величанствени свијет, у мноштву сила и у надмоћи малог тијела, да би надзирао чулну твар и да би био поучаван умном, по богословску у свему великом Григорију. А он шта је друго до стварна Божја рукотворина и богосаздана слика, која испуњава свим радостима. И потом пошто је дао и Закон заповијести – као преиспитивање његове самовласности – одлучио је да треба и даље да му снисходи, а божански Сирах каже, да га је оставио на располагање његовим судовима [Прем. Сир. 15.14], да изабира по властитом мишљењу околности и прилике, пред којима се налазио. Као награду за држање заповјести примио би стварну благодат обожења, постао би бог и озаравао би се и просвјетљавао истинском свјетлости у вијекове. Али, лукавих ли сплетки зависног! …

САДРЖАЈ

Прослов светог Никодима Светогорца, 7

Свети Антоније Велики, 18

Свети Исаија Отшелник, 57

Свети Касијан Римљанин, 67

Свети Марко Подвижник, 116

Свети Исихије Презвитер, 186

Свети Нил Подвижник, 240

Свети Дијадох Фотички, 336

Свети Јован Карпатски, 398