Добошарски понедељак, 2. измењено издање

Одавно нисам са задовољством читао добар роман о Банату, Војводини, о духу Централне Европе о којем се много говори у последње време, а који је присутан на сваком кораку у овом романескном штиву. Обично се говори о романима фрескама, о романима историјских епоха, о социјалном роману, а Добошарски понедељак обједињава све ово. – Павел Гатајанцу
Добошарски понедељак прати континуитет историјског дешавања доводећи га до основне драматуршке окоснице; затамњеног места новије српске историје, теме о којој се гласно ћути – судбине војвођанских Немаца у првим послератним годинама, али и уопште судбине бивања, живота и смрти у Војводини у свим аспектима елементаризације живота. – Петар В. Арбутина
У овом роману простор се постепено шири, па сам Банат почиње да запрема најпре околне пределе, потом Русију и Совјетски Савез, Швабе и Немце, Први и Други светски рат, сукобе и емиграције – одјеном тај локални Банат постаје средиште света, досеже универзално, као и свако истински велико остварење… Чвртса прича о двема породицама у центру збивања издељена у девет чинова и на тај начин је спретно сажета на најважније, преломне тренутке животне повести.

Романом је обухваћено више од једног века… Прича није једноставна, сем када се упрости у некакав сажетак; поред главне линије приповедања о породицама Срба и Немаца, компија и пријатеља, разгранава се животна повест. – Сава Бабић