Дневник управника позоришта књижевника и редитеља Милана Ђоковића, водећег драмског писца и несумњиво водеће личности српске културе у другој половини XX века, представља велико издавачко откриће, а тиме и културно откриће. Иако је писан непретенциозно, више са жељом да све региструје, овај дневник о једном Ђоковићевом мандату управника Југословенског драмског позоришта 1971–1974. дневник је о врхунцу позоришне културе у Југославији и о настанку најзначајнијих представа ЈДП-а. Али је у исти мах и дневник о почетку растакања Југославије, прво у култури као највидљивијој тековини. Ђоковић је, дакле, најмериторнији сведок тадашњих догађаја и сведок о људима који су одлучивали. Како је Ђоковић био и најближи пријатељ нобеловца Иве Андрића и извршитељ његовог тестамента, његово непосредно сведочење које се објављује после четири деценије постаје непорециво.