Дневник: приватни живот II, 3. јануар 1867 - 6. децембар 1874.

Nikola Krstić (1829-1902), pravnik, profesor i sudija Kasacionog suda, napisao je jedno od najznačajnijih dela srpske memoaristike. Nešto više od veka nakon pohranjivanja u Arhiv SANU, Krstićevi Dnevnici su dostupni najširem čitalačkom krugu. Oni predstavljaju detaljnu hroniku političkog, drustvenog i kulturnog života Srbije i Beograda u drugoj polovini 19. veka, ispisanu, katkad oštrim, perom upućenog i minucioznog savremenika. Široki spektar ličnosti, od običnih apotekara i sobarica do ministara i kraljeva, koje promiču stranicama Dnevnika, ne ostavljaju ravnodušnim nijednog ljubitelja proslosti - stručnjaka ili laika. Kao da je i sam želeo da pomogne budućim naraštajima u isčitavanju njegovih zapisa, Krstić je Dnevnik podelio na dva dela:
Javni život - politika i društvo i
Privatni život - intimna, delikatna čak i po današnjim merilima, povest autora.

Istoričari Aleksandra Vuletić i Miloš Jagodić su znalački priredili Krstićeve Dnevnike po svim naučnim standardima, učinivsi ih lako razumljivim štivom za svakog zainteresovanog čitaoca.