Дневник Лазаревог пута

Дневник Лазаревог пута : размишљања о филму

Књига редитеља Ивана Јовића Дневник Лазаревог пута пружа редак увид у креативни процес стварања ауторског филмског дела. Актер тог процеса је, поред редитеља, његових сарадника и различитих стваралачких узора – сам Бог који, према оцени аутора ове књиге, уме да испољи сјајан смисао за хумор онда кад се нађе у центру необичног подухвата званог филмска продукција.

Од почетног есеја који описује драму последњег дана снимања, аргументујући зашто је филм најнеизвеснији од свих уметничких послова и зашто је стога рад на филму аутентични испит вере, аутор кроз низ есеја прати своја промишљања приликом процеса рада, допуњујући то разговорима са сарадницима – директором фотографије, глумцима, композитором филмске музике, монтажером, све до супервизора постпродукције. Пред читаоцем се разоткрива слојевита сложеност обликовања завршног дела које, уколико је успело, заувек у својим укупним значењима измиче свом аутору.

Ова књига стога читаоцу отвара бочна, скривена врата једне необичне ауторске филмске радионице у којој је стварање непрекидни дијалог са собом, другима и Богом и у којој је интуитивно праћење незацртаних и неочекиваних путања, неуписаних у почетне мапе – мера игре на нестандардизованом терену на ком се ствара сваки ауторски филм, а нарочито онај који има амбицију да промишља однос филма према дугој традицији источнохришћанске сакралне уметности.