Дневник једног пса

Likovi i događaji iz ove knjige potpuno su istiniti. Sve se zbilo u jednom letnjikovcu blizu Beograda tokom 2003. i 2004. godine, a potomci glavnog junaka sada ispisuju nove priče.

posmatrajući svoje ljubimce, autor je shvatio da pisanje o njima ne zahteva maštu nego istinu. Stoga je svako otstupanje od stvarnih likova i događaja u ovoj knjizi sasvim slučajno, odnosno nenamerno.

Možda će se mnogi zapitati kako životinje znaju da govore?
Pa, jednostavno, mogu. Autorova uloga u svemu tome je bila da njihov način izražavanja prevede na ljudski jezik. mnogo vremena je trebalo da se protumače i prevedu njihovi zvuci i pokreti. I zaista je u tome uspeo.