Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke: Kunići na sve strane

Ćao, ja sam Lota. Imam deset godina i od danas više ne idem u školu za klince. Sa mnom u novu školu polazi i Čejena, moja najnajnajbolja drugarica iz detinjstva s kojom nikad nije dosadno! Moj život je, ono, baš normalan, ili je bar bio normalan dok nisam dobila onu glupavu flautu od mame (ja, inače, sviram flautu najgore na svetu). Otkako se ona pojavila, sve se nekako poremetilo: na školskoj tabli su se pojavile neke čudne poruke, jednom sam se probudila i zatekla je u krevetu, a da ne pričam o tome što moja omiljena hrana odjednom ima ukus kao prokelj. Fuj!

Ovaj dnevnik sam dobila od bake. Rekla mi je da u njemu mogu da zapisujem sve svoje tajne. Čak i svoj supertajni plan kako da konačno dobijem pravog kućnog ljubimca (psa, malecku ovcu ili jednog od dvesta Čejeninih kunića? – to još nisam odlučila) i kako da se rešim ove glupave flaute. Dozvoliću vam da zavirite u njega, ali morate da obećate da nikome nećete reći šta ste pročitali!