VII коло Едиције СРБИЈА 1914–1918
Пред читаоцем се налази дневник Александра Лазића (1901–1960), четрнаестогодишњака из београдске официрске куће пореклом из Шумадије, који је за време Првог светског рата учествовао у повлачењу српске војске кроз Србију, Црну Гору и Албанију, транспорту избеглица преко Јадранског мора и кроз Италију, и гимназијском школовању у Француској.
Ради се о драгоценом, богатом и несвакидашњем примарном историјском извору – личном искуству рата и избеглиштва веома образованог и знатижељног дечака на прагу младићког доба из главног града Краљевине Србије.
Међу српским сведочанствима из времена Првог светског рата у форми дневника, нису била честа она која су писана пером детета-младића који је непосредно посматрао ратне операције и страдања, а затим проживљавао њихове последице током избеглиштва у страној савезничкој земљи.