Ђаволи долазе: избор из приповедачке прозе

Ко су ђаволи Миодрага Булатовића који долазе, који су дошли, који су, ево, поново међу нама? То су лица из београдске свакодневнице, она која наши отмени критичари олако и погрешно називају “подземлљем”. То су кафански пророци, промашени уметници, мономани, испуштене женске, заборављени и усамљени старци, митомани и њихови верни слушаоци, џепароши, четворопрсташи, станари поткровља и подрума, песници и сликари, филозофирању склони лумпенпролетери, периферијски шљам и каланкусур, сексуални и остали манијаци, сви они што живе без ограда и предрасуда. То су лица која можете срести на поноћним улицама, по кафанама, на пристаништу, око станичних ресторација, по безименим свратиштима.
Шта је ђаволско у њиховим наопаким животима? Управо ништа, све је свакодневно и обично. Иако препознатљиво, као и град који их меље и сатире. Необичним их чини пишчева визија, која баналну, тривијалну стварност натапа и прожима нечим вишим, тежим и опаснијим, његова способност да у “малим момцима” нађе “велики пакао”, да измисли права уметничка средства за исказивање свега тога и да буде доследан.

Садржај

Пут до апсурда и гротеске, 7
Шта су ђаволи донели или еволуција приче, 239
Хронологија живота. 259
Изабрана литература о прози Миодрага Булатовића, 261