Радичевић је написао 54 лирске и седам епских песама. Песме су имале изразито лирске мотиве и расположења; певао је о младости, радости и лепоти живота. Доказао је да се и на народном језику могу испевати изванредне уметничке песме. Ђачки растанак је његово најпознатије дело и писано је као елегија, у којој је опевао Фрушку гору, ђачке игре и несташлуке. Кад млидија′ умрети објављена је постхумно и једна је од најлепших елегија у српској књижевности.
Садржај
Кајгана
Враголије
Девојка на студенцу
Драги
Kлeвa
Жеља
Ајдук
Моје сунце
Кад млидија умрети
Јадна драга
Молитва
Ноћ па ноћ
Нека сунца
(Певам дању, певам ноћу)
Путник и птица
Путник на уранку
Путу крај
Ране
Ћачки растанак
Туђин
Циц!
Сретан пастир
Пут
Белешке о писцу