Дивотнице

Постоје два Рима. Да је тако, уверава нас Јелена Пилиповић. Један је спољашњи, други је унутрашњи. Један је стваран, други је још стварнији. Њих повезује зналачки испричана прича. Језик је савремен, иронијски заокупљен древношћу. И фикцијом. То је прича о мушкарцима и женама који траже себе. Тражећи себе, они плове кроз време. То време није линеарно. Историјско. Оно је, парадоксално, полифонично. Путено и заводљиво. Огледално. Оно собом носи мноштво гласова: гласова прошлости и гласова садашњости. И мноштво ликова. Међусобно, они се огледају. Траже и препознају. Сусрећу. Мимоилазе и растају.

Петар Јевремовић