ДИСАЊЕ УДВОЈЕ

Поезија Љубинка Јелића увелико поседује препознатљивост. То смо могли устврдити у десетак његових песничких књига, досад објављених и непорециво сазданих, у непрестаној тежњи, за поетичким принављањем, посебно у ослобађању језичке заиграности изван стандардизоване форме, блиске традиционалном народном певању и романтичарском искуству. Ту особеност налазимо и у овој његовој песничкој књизи која делимично има извесне заснованости у појединим песмама, раније објављеним, првенствено у тематско-мотивском кругу посвећеном љубави – том свевременом животодавном еликсиру. Заправо, ова најновија књига по свим поетским елементима добро структуираним у необичне слике и асоцијације, у једну несвакидашњу рефлексију о љубави, потврђује да је пред читаоцима још једно зрело песничко остварење, грађено без патетичне интонације, у сагласности са значењима модерних поетичких притока.