Дијакова смрт

У роману Дијакова смрт Драги Михајловски читаоца уводи у време раног продора Османлија на Балкан, апокалиптично доба између маричке и косовске битке.

Окосницу романа чини турско освајање Битоља крајем XИВ века.
Одлучујући се за појединца у вртлогу историје, Михајловски историчност романа гради више као интерес за садашњицу него у романтичном или историографском интересу за прошлост и начине њене евокације. Стога је овај роман својеврсна расправа о дилемама пред питањима рата, идентитета, односа хришћанства и ислама, претхришћанским слојевима наслеђа итд.
У време када је роман писан и објављен – доба албанско-македонских сукоба 2001. – Дијакова смрт одговарала је на овај актуелни контекст, што је допринело и великој читаности овог романа.

Свет Дијакове смрти је свет одсутног, повученог, недоступног бога, свет препуштен ђаволу као „једином видљивом богу“, богу апсолутне недогматичности, промене, неутемељености, илузорности и бесмисла.