Деветнаест песама о љубави као таквој

Ево како Вучко посматра себе, односно ову своју књигу, полушаљиво (текст који цитирам послао ми је уз рукопис, као предлог садржаја поговора, да се не мучим смишљајући шта ћу написати): „В. Д. Вучко јавља се са првом збирком песама као већ матор човек. Очекивала би се мисаона, интроспективна поезија као резиме богатог искуства, стихови о задатим вредностима живота, његовом смислу и сл. Али, не! Вучко пише о љубави као таквој, искрено, препун младалачке енергије. Свака песма је једна прича и сваку причу је неко од нас доживео или једва преживео. Све је то речено и испевано наизглед обичним речима и у слободном стиху. Кубури В. Д. Вучко понекад с римом, с метром и ритмом, али све се то да опростити због посвећености љубави, вери да само љубав чини живот вредним живовања, одсуства песимизма. Ове песме написане су да се поклоне романтичним девојкама. Ваљда их још има“.