Први том књиге покушава да дефинише и објасни околности и суштину идејних сукоба на српској књижевној позорници на почетку 21. века, али то не значи да је у текстовима који је чине социолошки приступ („дијалектика текста и контекста“) доминантан. Свако од три поглавља, после уводних текстова који говоре о узроцима и последицама настанка феномена „европејства“, „југословенства“, „анационалности“ и „антинационалности“, „националности“, „антиевропејства“ и „антијугословенства“, те „новог ларпурлартизма“, садржи књижевне критике (укупно њих четрдесет и осам) које на свеобухватан начин (укључујући, дакле, и методолошке приступе који се ослањају на унутрашње особине текстова) интерпретирају и оцењују прозна остварења настала на српском језику у Србији и региону до 2014. године.