Већ дуже време у свету наше савремене поезије за децу и младе није се појављивао аутор који, дословце, наставља песничке стазе већ традиционално јасног Змајевског певања, оног које је својим духом, свежином, искреношћу, лепотом казивања, духовитошћу и хуманошћу устоличио Јован Јовановић Змај, песник и лекар.

И ето нама коинциденције, појавом на позорници дечје књижевности песника и лекара Душана Вулете из Новог Сада, дакле ту надомак Сремске Каменице чика Јовине, а са свим песничким пртљагом скоро из оног времена.

Свака његова песма као један слика кроз које пролазе писац и читаоци док гледају како дечак Пеца воли да пеца, или док се селе у пределе белих медведа и оингвина где срећу и великог кита са огрмоним зубима…

Песник Душан Вулета пише једноставно, ритам његове поезије је памтљиво мелодичан, а песме духовитошћу проткане, са поукама и подукама, са ведрином у завршним стиховима, са садржајем који и децу и одрасле сигурно води у мирне и слатке снове.

Недељко Терзић