Дечаци Павлове улице

Роман Дечаци Павлове улице описује ривалство две групе дечака и један је од најлепших дечјих романа о пријатељству, храбрости и окрутности живота. Писац је описао живот деце у Будимпешти, у велеграду у коме није било довољно простора за игру, па комадић земљишта између високих велеградских зграда постаје смисао дечјег живота. С обзиром на време дешавања радње може се претпоставити да дело садржи више аутобиографског него што се то на први поглед чини и да је инспирацију за овај роман писац добио управо у свом одрастању у велеграду.

Тема коју овај роман обрађује није ни нова ни неуобичајена у књижевности, а оно што га чини специфичним и другачијим од осталих романа на ову тему јесте његов тужни завршетак. У роману су описане дечје иге кроз многе смешне и веселих ситуације. Иако је постојало ривалство међу дечацима, на крају романа се види да су се дечаци волели и да им је свима тешко пала смрт малог Немачека који је жртвовао свој живот за своју дружину.

Роман Дечаци Павлове улице нуди бројне поруке читалачкој публици којој је намењен. Основна порука лектире је да треба бити пажљив према свима, а нарочито према својим другарима и да се види какав је ко човек према ономе што он чини. Никога не треба малтретирати, ни на који начин, а нарочито не треба показивати своју снагу на ономе ко нам не може или неће узвратити.