De profundis

Pripovesti
Viktor Jerofejev, nesumnjivo jedan od najvažnijih ruskih savremenih autora, piše o ženama i muškarcima, opsesijama, pohoti i melanholiji, čudnim odnosima među Rusima – i naravno, o svojoj ljubavi prema debelom, mesnatom, čvrstom, razbarušenom stvoru znanom kao Moskva. Piše Viktor Jerofejev i o ludoj svakodnevici Putinovog postkomunizma, bogatoj, odnosno kao crkveni miš siromašnoj Rusiji. Ali takođe o Tibetu, literaturi i Velikom patriotskom ratu. To, i još mnogo toga u ovoj elegantnoj knjizi sa malo stranica još jednom pokazuju njegovu stilsku briljantnost i njegove donekle neortodoksne poglede. Prikazi koje on nenametljivo plete u svojoj prozi očaravajuće su duhoviti, originalni i precizni. Viktor Jerofejev je veliki hirurg ruske duše, a njegovo pero oštro kao skalpel.

Ovim, hronološki razuđenim izborom iz pripovedne proze Viktora Jerofejeva čitalac dobija priliku da prosledi i njene konstante i njene varijable.

U veštom spoju fantastike i realnosti, Pisac ne krije svoje interventno prisustvo. Štaviše, na najosetljivijim mestima fabule, on teleportuje čitaoca u mozak pripovedača i skoro cinično demonstrira tehnologiju krojenja priče. To iznenadno prisustvo dovodi čitaoca u poziciju da probija nosem teatarske kulise …

Ali umesto snovidnih predela – njega čeka ogoljena provokacija košmara…

Reklo bi se da Pisac današnjice živi od frustracijâ svojih junaka. Pročitajte zadnje rečenice ovih priča: (svaki) junak je (zamalo) umro!
Draginja Ramadanski