Дажд од живога угљевља

“Данило Киш и Мирко Ковач су припадници генерације – реч је о сад већ славном (па и класичном) триу (Пекић, Киш, Ковач) – која седамдесетих година уноси поетичке преокупације које ће наредних деценија доминирати у српској прози и у доброј мери одредити њен развој. Сродност опуса ове двојице аутора довољно је истицана: коришћење документарне технике, аутореференцијалност, фрагментарност, интертекстуалност, мозаичност, однос према стварности, наглашена иронија