Поводом објављивању првог тома књиге Дарови наших рођака , Владета Јеротић је написао: „Имао сам тада (1984) шездесет година, а то је био тек почетак мога темељног бављења српском прошлошћу, оном књижевном најпре, а потом – у Другој и у Трећој књизи – и националном, односно верском прошлошћу. Да ли је то било онда ненадокнадиво закашњење или прави час моје душевно-духовне зрелости за почетак бављења једним оваквим одговорним радом?