Дар и коб

Можда ниједна књига Милосава Тешића не открива тако добро сав тематски распон његове поезије као Дар и коб. На једном полу тог распона су песме са сложеном, често само алузивно назначеном али дубоко доживљеном тематиком везаном за историју и културу нације, писане у амфибрашком дванаестерцу и јампском једанаестерцу (поема „Калопера Пера”, „Гром о светом Сави”, „Жеравија”); док су на другом херметични сонети у јампском десетерцу максимално узлазног ритма, који понекад досежу метафизичку парадоксалност енглеских песника попут Дона или Марвела („Сонет зимзелена”, „Сонет белог глога”). У српској поезији у последњих пола века нема песника који је тако дубоко испитивао однос између ритма и смисла као Милосав Тешић.