Постхумно објављен, монументални роман Дан шести поетичка је сума књижевног опуса и животног искуства Растка Петровића, од ратног повлачења преко Албаније до боравка у емиграцији у Америци. Готово да нема значајнијег ауторовог приповедачког, песничког, путописног или есејистичког текста који свој завршни одјек није добио у овом роману у коме врхуни Петровићева уметничка опсесија да изрази тоталитет људске судбине спрам размера митског, историјског и космичког трајања. Поетички самосвесно лишен националног и патриотског тона, Растков роман успостављен је на искуству авангардне уметности и приповедачким стратегијама Џејмса Џојса, Вирџиније Вулф и Олдоса Хакслија.
Дан шести је, што се данас недовољно истиче, остао наш најбољи роман о Првом светском рату који је трагичним дешавањима националне историје дао универзални, свевремени смисао.