Дахијска времена на Косову и Метохији: 1878-1899

У издању ИК „Прометеј“ и Косовскометохијског одбора Матице српске публикована је књига „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899)“ проф. др Славише Недељковића. Уредник је господин Зоран Колунџија а рецензенти проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица и др Недељко Радосављевић, научни саветник. Аутор је књигу посветио Косовскометохијским Србима, чуварима вере и традиције.

Хронолошки оквир књиге обухвата време од Берлинског конгреса 1878, до Хашке конференције 1899. У књизи је реч о животу Срба на Косову и Метохији и њиховој борби за опстанак. Храброст и страдања која су пратила ту борбу аутор је представио кроз обиље историјских извора, што рукопису даје пуни научни кредибилитет. Исламизоване Арбанасе османске власти су истурале на браник очувања територијалног интегритета Османског царства а њихови одреди борили су се у редовима турске војске или су као нерегуларна војска учествовали у гушењу буна и устанака хришћана у Турској кроз читав 19. век. Семе зла посејано између два народа у раном 19. веку, клијало је и расло је брзо, крећући се ка истребљењу Срба са простора Османског царства, које су османске власти подстицале тежећи ка верској хомогенизацији становништва. Док су султан и Порта користили Арбанасе као ударну силу против српског народа на Косову и Метохији, Аустро-Угарска је настојала да Призренску лигу и арбанашки национални покрет окрене против Србије и Црне Горе које су по мишљењима бечких политичара били главна препрека германском продору ка Солуну. Оснивањем Призренске а потом и Пећке лиге верска и етничка нетрпељивост Арбанаса према Србима добила је нов политички задатак – систематско истребљивање Срба које је на простору Косова и Метохије добило апокалиптичне размере.

Аутор је представио и изазове са којима се српска држава суочавала не би ли сачувала своје саплеменике у централним областима Старе Србије. Краљевина Србија није могла да остане равнодушна према судбини својих сународника на Косову и Метохији. Главни циљ њене политике сводио се на побољшање положаја српског народа.

Рођени Приштинац проф. др Славиша Недељковић припада нараштају српских историчара који последњих година предано и посвећено проучавају политичке, друштвене и просветне прилике Срба који су у 19. и 20. веку живели на територији Османског царства.