Увек је тешко раздвојити живот од судбине као што је исто толико тешко направити функционалну разлику између вере и религије. Иако је то само реторичко питање разлике су велике, суштинске, и пречесто се девалвирају као мање важне, иако су повод за различите конфликте на којима почива скоро читава светска историја. За Лака Веселиновића овај смислени дуализам представља почетак инспирације, истраживања, сумње и грађења једне сасвим другачије књижевне структуре са себи својственом вером; да се сва закривљења смисла и употребне вредности добра и зла прикажу – не само као фундаменталне поставке догме – већ и као интрига и драмско средиште романа Чувари догме.