Strana: 550
► Ostali detalji

Импозантна историјска синтеза познате и награђиване руске историчарке Галине Шевцове, које се, кроз биографску причу о српској принцези Јелени Карађорђевић, ћерки краља Петра Првог и кнегиње Зорке, која је родила последњег Романова у царској Русији, пре свега бави историјским контекстом српско-руских односа кроз призму тешких и потресних историјских догађаја за оба народа – балканских ратова, Фебруарске и Октобарске револуције али и Првог светског рата. Ауторка је 2014. године у Русији награђена Лауреатом за посебан допринос познавању, проучавању и неговању руско-српских односа, а ово дело је плод њеног десетогодишњег рада на архивској грађи и по први пут на светлост дана износи многе чињенице о наклоности једног братског народа другом. Предговор за српско издање књиге написала је председница РАНУ.

Књига је у Русији објављена поводом педесетпетогодишњице смрти велике кнегиње Јелене Петровне (заправо Јелене Карађорђевић Романов), по многим историчарима неправедно заборављене принцезе у којој је оличена сва топлина словенског сензибилитета и исконска снага српске жене и мајке.

Сага о Јелени Карађорђевић је слика трагедије царске породице Романов али уједно и прича о снажној, интелигентној, образованој и пожртвованој жени која је много учинила за свој народ.

Јелена Карађорђевић је 1911. година стигла у Русију као жена великог кнеза Јована Константиновича Романова и у њој је боравила до 1918. године, када је после погубљења мужа и његове породице, напушта и остатак живота проводи са својом децом у дијаспори, без икакве жеље да после трагичног губитка породице поново створи дом. Боравак у Русији представља најсрећнији период Јелениног живота, испуњен љубављу, породичном слогом и заједничким доброчинствима супружника према Србији и Јелениним сународницима. За само неколико година Јелена и Јован Романов отворили су о свом трошку болницу у Врању, сиротиште и јаслице у Београду а током Првог светског рата отворили су болнички воз и на фронту неговали рањенике. Књига посебно апостофира однос руског цара Николаја II са Србијом и снагу његове наклоности према нашем народу.

Синтагма – црвени макови за кнегињу – по речима ауторке, симболично представља Србију, родољубље, наду, Косово и све оно што је кнегињу водило у њеној узвишеној мисији.