Црно огледало

Зорана је жена окружена уметношћу, са стабилним браком и нестабилном каријером. С обзиром на то да је у средњим годинама, далеко од тога да очекује нарочита изненађења од живота; ипак, низ необичних догађаја потпуно ће јој променити перцепцију и довести је до правих, али и лажних чаролија које ће јој приредити нови и стари познаници. Роман је прожет реминисценцијама на класичну музику, филм, сликарство и путовања, а да је у основи реч о филозофији магије у аутоироничном кључу.