Црни бисер

Све љубавне песме подразумевају уградњу у стихове и усхићености и разочараности, и сете и туге, и сумње и наде, и радости и жалости, и опраштања и незаборава. Састављајући антологије љубавног песништва трагао сам за најлуциднијим и најсажетијим описом љубавне песме и нашао га у есеју Данијела Драгојевића („Махнито раздобље карбона“), ја краћег а бољег и свеобухватнијег описа нисам прочитао:

„Шта је повијест једне овдашње љубави ако не нада да ће се та поплава, оркан, пролом облака, паклена врућина, куга, залеђени дах, непокретност, обиље суза и изгубљена ријеч бар часак, у становитој радости и осјећању страха, зауставити, да ћемо бар тренутак руком, која је читаво тијело, задржати вулкан што пријети бијесом и, касније, пустоши.“

„Црни бисер“ је дубоко емотивна књига лако читљива, исписана бираним речима, сва прозрачна и омамљујућа у пориву да код читаоца изазове сећања на истоветност свога доживљаја. А љубав, знамо,

Има стотине облика али нема алтернативу.