Црна књига црноречја

ЗМИЈСКИ ЦАРЕВИ ОКО ПОТОКА `ЗМИЈАНАЦ`

Змијски цареви у људском облику, палацајући отровним језицима, премеравају, обале и дубину потока `Змијанац` у Бољевцу и уверавају себе да он може да прогута бар четрдесетак људи. А тренутно толико Срба има за ликвидацију:

Змијски цар је Миодраг Цојић. Његов помоћник и одани сарадник Васа Фришковић. Колико ће мајки, очева, браће и сестара закукати и колико ће деце чезнути за очевим загрљајем и хлебом насушним није их бринуло. Мучило их је питање: хоће ли њихов вођа и учитељ, њихов вољени маршал сазнати за овај њихов подвиг. Еј, бре, убити 47 маршалових противника, неверника у развој усрећитељског комунизма. Они су против Тита! А ко је против Тита, тај је и против народа. Цојић и Фришковић надали су се одликовањима и то оним високим. Еј,човече, убити толико Срба-има ли за Јосипа Броза радосније вести! Одликовао је он и за мање подвиге. Оним Ковачевићима из Грахова за убиство само једног Србина даде Орден народног хероја. А тај један убијени Србин је њихов отац, јунак са Солунског фронта.

Прича Цојића и Фришковића, масовних убица, трајала је до 2000 године. Онда је настао обрт. Они су племенити људи, нису никога убили, виђали су се и у храмовима. Настојали су да све гурну у заборав. Али, испало је по оној народној: човек снује а Бог одлучује. Бог и Раде Јанковић, заступник земаљске правде, човек моралне чистоте, није дозволио да злочин буде заборављен и некажњен. Пре 14 година тужио је живе убице! Да их је тужио мртве ова књига би била мртва! А књига срчаног и одважног Радета Јанковића већ путује кроз народ и време. И упозорава: да се зло никад више не понови.

Антоније Ђурић, књижевник из Чачка