Crna boja radosti

Oksimoronski naslovljena, Crna boja radosti predstavlja dvadeset dva slovačka pisca sa dvadeset jednom pričom izdruge polovine dvadesetog veka. Od Jaroslave Blaškove, preko Jana Johanidesa, Vincenta Šikule, Rudolfa Slobode, Alte Vašove, Stanislava Rakusa, Petera Jaroša, Ladislava Baleka, Pavela Hruza, Pavela Vilikovskog, Milana Zelinke, Ivana Habaja, Martina Butore, Dušana Dušeka, Dušana Mitane, Jozefa Puškaša, Milke Zimkove, Jane Juranjove, Andreja Ferka, Igora Otčenaša, sve do Petera Pišćaneka i Dušana Taragela ova knjiga je uvod u za nas još uvek neotkriven svet kratke savremene slovačke proze. Stvaralaštvo odabranih pisaca posebno je obeleženo preplitanjem njihovih poetika sa društvenim okolnostima u kojima su stvarali. Tako su političke stege u Čehoslovačkoj ali i oslobađanje od njih duboko utisnute u samo jezgro svake od ponuđenih priča.

Antologija kratke slovačke proze otkriva nam mapu od raznolikih pripovednih kontinenata objedinjenih na tematsko-motivskom, stilsko-formalnom i poetičkom planu. Iz nje izbija mnoštvo glasova što obojeni crnim humorom prevrću ljudske živote na naličje i po svaku cenu navode na smeh, pa makar on bio i gorak. Radi preciznijeg uvida, ovde su mesta našle i beleške o izabranim piscima u vidu neizostavnih informacija o kontekstu iz kojeg nastaje njima svojstven pogled na svet. Knjiga je namenjena radoznalcima voljnim da probaju nove specijalitete na literarnom meniju.

Zamišljena kao prvi deo dvotomnog antologijskog izbora, Crna boja radosti pored neosporne literarne vrednosti ima i druge kvalitete, s obzirom da je namera njenog sastavljača i prevodioca, Mihala Harpanja bila da objedini strujanja koja se mimoilaze ali sabrana formiraju šarenolik mozaik što na najbolji način oslikava razvoj ne samo novije slovačke priče, već i jedne kulture prikazane u prelomnim trenucima a otelovljene u jeziku postmoderne naracije. U tom smislu, ona je prvi pouzdan putokaz ka savremenom slovačkom proznom stvaralaštvu kraće forme.