Симо Пургић, српски прозни писац из Данске, овјековјечио је Травник, шири завичај, из којег је био принуђен да у рату 1992/95. године изнесе само живу главу и у глави животну страву…
У Данској, потом, на живу вагу људскости ставио је свој простодушни кантар за узимање прецизне мјере свему ономе што јесте, и само како јесте десило се…
Пургићева жива Вага Истине, (данас) узбуд(н)ила би и небеског, над-земљака му Иву; е да пред У-најмљене Под(зналице) Мондијал-историје и (УПМ) лаик-родољубе, набаци (Одозго) коју (своју) андрићевски волејну мудро-циничну реченицу и по нама-вама, данашњим мухабет-роштиљџијама кобасичарских „и-сторија”!
Симо Пургић, севдоња, својим животно баждареним кантаром за доистињавање, ударио је по нам-а-овима трезвено пијаним од мондиш истине Јудине…
Да се разбудимо – кад прочитамо седам животних прича из ове Пургићеве књиге…
Недељко Бабић