ČOVEK PEVA POSLE RATA

Књигом Човек пева после рата обележавамо стогодишњицу смрти Душана Васиљева, и тако после једног века чувамо од заборава стихове песника који је до своје двадесет четврте године, колико је живео, оставио неизбрисив траг у српској књижевности.



Његов књижевни опус богат је и разноврстан – писао је поезију, кратку прозу и драме – али све његове књиге објављене су постхумно. Ово издање је приређено према истоименом издању из 1982. године, које је приредио Јован Делић, и у којем је први пут објављена целовита збирка песама Облаци, једина која је у песниковој заоставштини пронађена као заокружена, односно припремљена за објављивање онако како ју је уобличио сам песник. Поред Облака, ова књига садржи и изабране песме Душана Васиљева, као и двадесет песама које нису биле уврштене у раније издање, а значајне су за сагледавање целокупне пишчеве поетике.



Ратне године обележиле су и његов живот и његову књижевност. Ипак, његов песнички замах био је толико снажан да је надишао и време, и простор, и прилике у којима се задесио – тако је себе сврстао у ред песника који су својим стиховима обасјали песнички хоризонт и прошлог и овог века. Жут сам већ и свега сит – певао је пред сивим видицима, у разбукталим пожарима, чезнући за суматраистичким даљинама. Душан Васиљев, песник непребола, певао је о свему ономе што тишти човека – због тога и данашњи човек проналази свој одраз у његовој поезији.



Марија Радић



~



„Духом побуне и револта, односом према предратној поезији и естетици, слободним стихом и новим ритмом Душан Васиљев је сасвим близак модернистима. Везан за часопис Мисао и за Симу Пандуровића, који је осам његових пјесама уврстио у своју Антологију најновије лирике, он је ипак био оличење послијератног нараштаја, његовога искуства и побуне, обиљежен поразним доживљајем рата и болешћу.“



Из предговора Јована Делића