Будући да је био сама есенција свога рода, Његошу је природно припало право да у име колектива први (на овај начин – еминентно пјеснички) гласно изговори: „Шта је чоек, а мора бити чоек?“ Слиједећи тај логоцитет, могуће је рећи: велика, стољетна глад национа антиципирана је у овом стиху. Другим ријечима – дужни смо, на неки начин, да се стално враћамо Његошу и изнова занављамо то питање. Сви у свом времену, јер је питање свевременско – универзално.
Мићо Савановић је, очиглено, дубоко свјестан тог императива. Саобразно томе, он је своју нову пјесничку књигу „крстио“ са „ЧОВЕК.doc.com“. Нудећи одговор свога времена, документ (doc.com) и свој лични одговор на Његошево питање, Савановић даје дијагнозу, прецизну анамнезу и, напокон, нуди могући лијек.
Мирко Вуковић