Cinične teorije

Jeste li čuli da je jezik nasilan, a nauka seksistička? Da li ste čitali o tome kako neki ljudi ne bi trebalo da se
bave jogom ili da pripremaju kinesku hranu? Ili vam je rečeno da je zdravo to što ste gojazni, da ne postoji biološki
pol, ili da samo belci mogu biti rasisti? Da li vas zbunjuju te ideje i pitate se kako su uspele da tako brzo dovedu
u pitanje samu logiku zapadnog društva? U ovoj pronicljivoj i hrabro napisanoj knjizi, Helen Plakrouz i Džejms Lindzi
dokumentuju evoluciju dogme koja oživljava te ideje, od njenih nezgrapnih početaka u francuskom postmodernizmu do
usavršavanja unutar akademskih oblasti njenih aktivističkih zagovornika. Danas je ova dogma prepoznatljiva koliko po
svojim posledicama, kao što je kultura otkazivanja (engl. cancel culture ), toliko i po svojim načelima koja
glavnostrujaški mediji prečesto prihvataju kao aksiomatska: znanje je društveni konstrukt; nauka i logika su alatke
za ugnjetavanje; sve ljudske interakcije su poprišta ugnjetavačke igre moći; a jezik je opasan. Kako Plakrouzova i
Lindzi upozoravaju, nesputano bujanje ovih antiprosvetiteljskih uverenja predstavlja pretnju ne samo za liberalnu
demokratiju već i za samo moderno društvo. Zaključujući da postoji potreba da se preispita zadovoljstvo onih koji
misle da je pravedno društvo u potpunosti dosegnuto, Plakrouzova i Lindzi detaljno navode kako često radikalna metoda
aktivista čini kudikamo više štete nego koristi, i to nikako ne samo onim skrajnutim zajednicama u čije ime ti aktivisti
tvrde da nastupaju. Autori takođe detaljno iznose i zabrinjavajuće nedoslednu i neliberalnu etiku. Samo kroz pravilno
razumevanje evolucije ovih ideja, zaključuju autori, u stanju su oni koji vrednuju nauku, razum i dosledno liberalne
etičke norme da uspešno propituju taj štetni i autoritarni nauk – bilo u akademskoj zajednici, u kulturi ili u još
obuhvatnijem smislu.