Četvrta violina

„Roman koji se čita u dahu i smijehu.“

– Aleksandar Hemon

Prag, 1992. Saša jedva preživljava kao prodavac košulja na pijaci – sve dok ne sretne Bobana, svog daljeg rođaka, živopisnu ličnost koja se bavi prodajom bosanskog javora rebraša, drveta idealnog za izradu najskupocenijih violina. Zalihe su, međutim, pri kraju, u Bosnu se nazad ne može, pa se Boban dogovara sa Sašom da preko praške veze otputuju u Rumuniju u potrazi za nešto manje kvalitetnim, ali ipak cenjenim rumunskim javorom. Tamo će ih čekati Ilije, rumunski vodič koji natuca srpski, a pridružiće im se i njegova rođaka Maričica, koja je pobegla od nasilnog muža. U potrazi za skupocenim drvetom, družina će naletati na brojne prepreke, u vidu bivših pripadnika Sekuritatee, besnih radnika pilana, ali i mračne šume u kojoj će se Boban jednom prilikom izgubiti…

„Ovaj roman mora ući u književne kanone našeg jezika.“

– Amer Tikveša