Церебрум

Кад би за јавну вредност писца били критеријуми добар а особен стил, вештина приповедања да има шта да каже и умеће да се каже и двосмислено, али до краја, онда би Дејан Вукићевић, са ово до сада објављених књига био већ осведочен и веома познат српски писац. Са истим одликама он је исписао овај роман за који верујем да неће избећи пажњи жирија значајнијих књижевних награда. Овај библиограф, зналац старих и ретких књига и вре-мешних писаца, као писац показује се у овом рукопису преданим читачем карактера следећи свога јунака магистра Петра Боцу, тако да се ова књига може листати и по карактерима. Петар Боца је млађи човек са церебралним и егзистенцијалним проблемима. Настањен је близу гробља и тражи се међу живима и мртвима. Час је у бироу за запошљавање час на гробљу, опет на истом. Једино је непогрешив у проценама бројева женских груди. Како је Петар Боца магистрирао на Гогољевим Мртвим душама и Дејан Вукићевић „следећи га“ на Гогољевом је трагу. Ако је тачно да се Гогољ у гробу мртав окренуо, онда и Вукићевићев јунак има судбину у том постмодерном кључу.
Милован Витезовић