ЧЕРЧИЛ И ТИТО

Једна од Черчилових најконтроверзнијих одлука у Другом светском
рату била је да, током 1943, преусмери подршку SOE (Службе за специјалне операције) са четника,
лојалних Влади у избеглиштву, на Тита и комунистички партизански покрет. Последично,
након рата у Југославији је успостављен комунистички режим, који је трајао до
Титове смрти 1980, да би потом, дотад сузбијане, националистичке тежње
кулминирале током ратних сукоба деведесетих на територији бивше Југославије.


Донедавно се сматрало да су се у штаб SOE у Каиру инфилтрирали
комунисти, као и да је Фицроја Маклејна, Черчиловог личног изасланика у Врховном
штабу НОВЈ, Тито обмануо, те је британски премијер, и сам доведен у заблуду,
одлучио да ускрати подршку ројалистима. Међутим, недавно отворена архива сер
Била Дикина, бившег Черчиловог блиског сарадника и агента SOE у Југославији, открива
да је та одлука била заснована на апсолутно чврстим доказима и у највећем
војном интересу Велике Британије.


 Званична историја о деловању SOE у Југославији никада није објављена, али је сер
Дикин био главни саветник личности овлашћене да ту историју напише – а
Кристофер Катервуд је био прва особа која је имала приступ поменутој архиви
депонованој у Кембриџу. Ови документи указују на то да Черчил своју одлуку није
засновао само на обавештајним подацима SOE, већ и на материјалима MI3, SIS и SIGINT депешама из Блечли Парка.


 Кристофер Катервуд документовано брани и доказује исправност једне
од најважнијих Черчилових одлука у Другом светском рату, која је значајно
утицала на даљи ток историјских догађаја, за разлику од других историчара који
сматрају да је таква одлука била ништа друго до трагична грешка.